Kada sam pre mnogo godina obavestila roditelje da posle izbora matematičkog smera i velike ljubavi prema hemiji i prirodnim naukama ipak želim da studiram engleski jezik, reakcije su bile različite. Mama je smatrala da je neophodno izabrati nešto u čemu ću uživati, jer treba ceo život ići na posao, a ako ga ne volimo: „čemu sve ostalo?“. Tata je otvoreno rekao da traćim vreme i potencijal, pa je pokušavao da me ubedi da bar upišem još jedan fakultet, pored filološkog, jer „mogu ja to!“. A sve ovo je bilo pre perioda veštačke inteligencije, u godini kada sam dobila prvi mobilni telefon, stari „Alcatel“, čiju sam antenu morala izvući da bih se javila.
Prolazi mi to kroz glavu dok mi u pozadini Claude generiše ideje za plan časa, a studenti četvrte godine pitaju za savet – „Šta sad?“ Jesmo li stvarno mi koji volimo jezik poslednji romantičari koje će u potpunosti zameniti mašine? I ono najbitnije pitanje koje postavljamo – šta je isplativo? Isplativost je odavno postala mnogo bitnija od interesovanja, ljubavi, entuzijazma... Kako onda studije društvenih nauka da opstanu u ovom kapitalističkom društvu?
Diploma iz oblasti filologije više ne znači siguran posao u školi ili prevodilačkoj agenciji. Ne postoji više jedno jasno zanimanje koje čeka studente na kraju puta, a to deluje zastrašujuće. Međutim, to može biti i prednost. Studije jezika spremaju studente za svet pun informacija. Spremaju ih da jasno pišu, argumentuju svoje stavove, prepoznaju nijanse i manipulacije u tekstovima, poštuju i prihvataju različite kulture. I sama veštačka inteligencija ne može da radi bez preciznog jezika, bez odgovarajućeg „prompta“. Možda će nas i zameniti jednog dana, ali mora prvo da razume ceo kontekst, sarkazam, ironiju i vrcave dosetke naših pametnih studenata. Ne bih se ja još brinula zbog toga.
Pojavilo se mnogo novih poslova koji rado angažuju ljude sa diplomom iz oblasti filologije: digitalni marketing, pravljenje sadržaja na društvenim mrežama, uređivanje tekstova, komunikacija u međunarodnim kompanijama... Ovi poslovi vam neće sigurno doneti odmah visoku platu i tu čuvenu isplativost, ali neće ni druge studije. Zaradu vam donosi upornost, inicijativa, praksa, umrežavanje, komunikacija. Potreban vam je poseban način razmišljanja i razvijeno kritičko mišljenje. A to su veštine koje zasigurno stičete učenjem jezika, i to one dragocene veštine razmišljanja koje ne mogu da zastare.
Dakle, studiranje jezika nije najlakši, a ni najpredvidljiviji put, ali daleko od toga da je bezvredan.
A ja se nisam nikada pokajala...
Autor:
Ana Tripković
Docentkinja na studijskim programima anglistike na Univerzitetu Singidunum
