Da li ste se ikada zapitali kako je jedan običan, letnji četvrtak u Filadelfiji uspeo da preokrene tok svetske istorije? Tog 4. jula 1776. godine grupa odvažnih ljudi potpisala je dokument koji će postati politički ekvivalent velikog praska. Ove godine, Sjedinjene Američke Države (the United States of America) obeležavaju impresivnih 250 godina od donošenja Deklaracije o nezavisnosti (Declaration of Independence). Četvrt veka od rođenja nacije koja je redefinisala pojam slobode.


Od 13 kolonija do svetske sile

Priča o Americi počinje kao klasična priča o autsajderu (underdog story). Zamislite trinaest kolonija koje su odlučile da kažu „dosta je bilo“ tada najvećoj imperiji na svetu – Velikoj Britaniji (Great Britain). Razlog? Porezi na čaj, papir i staklo koje su bili u obavezi da plaćaju. Otuda i čuvena izreka: „nema poreza bez prava na glas“ (No taxation without representation).

Čaj, pobuna i kostimi indijanaca

Kada su kolonije rekle da im je dosta poreza, jedan od najpoznatijih činova otpora bio je Bostonska čajanka (Boston Tea Party). Zamislite grupu besnih kolonista, preobučenih u kostime Mohavk Indijanaca, kako se usred noći ukrcavaju na britanske brodove i u luku bacaju stotine sanduka skupocenog čaja. To nije bio samo miris čaja koji se prostirao bostonskom lukom već je bila moćna poruka i svojevrstan miris početka revolucije.


Deklaracija nezavisnosti

Kada je Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) uzeo pero u ruke da sastavi Deklaraciju nezavisnosti (Declaration of Independence), napisao je rečenicu koja i danas odzvanja u modernoj demokratiji: „Svi ljudi su stvoreni jednaki“ (All men are created equal). U to vreme, u svetu kojim su vladali kraljevi sa pravom na tron koji je dobijen primogeniturom i rođenjem, ova nova ideja delovala je potpuno nesvakidašnje. Bila je to prva zemlja u modernoj istoriji koja je osnovana na ideji, a ne na zajedničkom poreklu ili krvi.

Zanimljivosti, roštilj i pop kultura

Danas, kada pomislimo na Četvrti jul (the Fourth of July), prve asocijacije su nam spektakularni vatrometi (fireworks), koncerti i miris roštilja u dvorištu uz okupljanje porodice i prijatelja (backyard barbecue). A da li ste znali da većina potpisnika zapravo nije stavila svoj autogram 4. jula, već tek mesec dana kasnije?

Kroz ovih 250 godina, Amerika je prošla kroz građanski rat, ekonomske krize, borbu za građanska prava (civil rights) i tehnološke revolucije. Postala je kolevka džeza, Holivuda, interneta i brze hrane. Proizvela je planetarno poznati američki san (American Dream) – ideju da svako, bez obzira odakle dolazi, može da uspe ako vredno radi. Iako taj san često ima svoje uspone i padove, njegova privlačnost ne prestaje da mami ljude iz celog sveta da se u njemu oprobaju.


Zašto je to važno za nas danas?

Možda se pitate zašto bi nas zanimao rođendan zemlje preko okeana? Odgovor je jednostavan: svet u kome danas živimo – sa pravom glasa i ličnim slobodama – u velikoj meri je oblikovan upravo tim četvrtkom u Filadelfiji.

Zato, kada ove godine budete gledali neki američki film ili slušali omiljenu pesmu, setite se da slavimo četvrt veka jednog velikog, nesavršenog, ali fascinantnog eksperimenta zvanog sloboda. Srećan 250. rođendan, Ameriko!

Autor: Jovana Bošković

Nastavnik jezika na studijskom programu Anglistika, na Univerzitetu Singidunum