“Oh, sorry!”
“No, sorry!”
“Sorry!”
Ovakav dijalog se često može čuti na ulicama Londona. Stranci bi mogli pomisliti da je došlo do ozbiljnog nesporazuma, a zapravo, verovatno su se dve osobe samo mimoišle na trotoaru. Upravo ovakve situacije otkrivaju koliko je britansko „sorry” duboko ukorenjeno u svakodnevnoj komunikaciji.
„Sorry” kao društveni signal
Iako na prvi pogled deluje kao izvinjenje, britansko „sorry” često ima drugu funkciju. Ono ublažava komunikaciju i pomaže da se izbegne neprijatnost. Umesto direktnosti, govornici biraju blaži izraz koji pomaže da se održi društvena harmonija. Zato „sorry” može značiti mnogo više nego što mislimo:
“Sorry?” – Možete li da ponovite?
“Sorry, could you move?” – Pomerite se, molim Vas.
“Sorry about that.” – Žao mi je. (Brzo zatvaranje neprijatne situacije.)
Lingvisti ovakvu upotrebu nazivaju strategijama učtivosti (politeness strategies)—načinom da se pokaže obzir prema sagovorniku i spreči potencijalni konflikt.
Kultura izvinjavanja u brojkama
Da ovo nije samo utisak potvrđuju i istraživanja. Ankete pokazuju da prosečan Britanac izgovori „sorry” oko osam puta dnevno, dok svaki osmi to čini i do 20 puta. Ipak, psiholozi ističu da je teško precizno izmeriti koliko se ljudi zaista izvinjavaju, jer „sorry” ne znači uvek isto. Ponekad je to pravo izvinjenje, ali često je samo izraz empatije ili društvene pristojnosti.
Zanimljiv eksperiment antropološkinje Kejt Foks to jasno pokazuje: kada je namerno naletala na prolaznike u Engleskoj, čak oko 80% ljudi joj se izvinilo, iako su oni zapravo bili „žrtve“. Sličan „refleks izvinjavanja“ primećen je još jedino kod Japanaca.
Zašto Britanci to rade?
Odgovor leži u kulturi. Britansko društvo visoko vrednuje uljudnost, nenametljivost, suzdržanost i poštovanje ličnog prostora. Umesto direktnog izražavanja, često se bira indirektan i blaži način komunikacije, čak i kada žele da kažu „ne“:
“I’m sorry, but that might be difficult.”
Ova rečenica često zapravo znači: To se verovatno neće desiti. U ovom slučaju „sorry“ ne predstavlja pravo izvinjenje, već ublažava poruku
Zanimljivo je da čak i „nepotrebna“ izvinjenja mogu imati pozitivan efekat. Istraživanja pokazuju da ona povećavaju poverenje. U jednom eksperimentu, ljudi su pokazali veću spremnost da pomogu neznancu koji se izvinio zbog kiše (I’m sorry about the rain.), nego onome ko nije. Takva rečenica otkriva empatiju i razumevanje, čak i kada osoba realno nema kontrolu nad situacijom.
Mala reč, velika poruka
Za one kojima engleski jezik nije maternji, britansko „sorry“ može biti prilično zbunjujuće. U kratkoj interakciji—u prodavnici, autobusu ili na ulici—„sorry“ se može čuti i nekoliko puta, bez očiglednog razloga. Deluje kao da se Britanci stalno osećaju krivim i stalno izvinjavaju, dok je zapravo reč o kulturnom obrascu komunikacije.
Zbog toga je britansko „sorry“ mnogo više od obične reči. Ono odražava čitav sistem vrednosti: ljubaznost, samokontrolu, potrebu za očuvanjem distance i želju da se izbegne konflikt. Zato, sledeći put kada čujete Britanca da kaže „sorry“, setite se: možda se uopšte ne izvinjava. Možda samo pokušava da bude pristojan.Autor:
Marija Nešić
Nastavnik engleskog jezika na Univerzitetu Singidunum
