U dvadesetom veku bilo je dovoljno da znamo da čitamo, pišemo i računamo da bismo se smatrali pismenim. Međutim, u dvadeset prvom veku, stvari su malo drugačije, posebno kada je reč o engleskom jeziku. U savremenom društvu, koje se ubrzano razvija pod uticajem tehnologije i promena u načinu života, pismenost se posmatra kao skup različitih veština koje omogućavaju pojedincu da uspešno funkcioniše u prilično kompleksnom svetu.
Naime, pismenost u savremenom smislu nije samo jezička, već i digitalna, kulturna i funkcionalna.
Jezička pismenost danas podrazumeva mnogo više od pukog umeća čitanja i pisanja. Ona predstavlja sposobnost da razumemo i koristimo jezik na različite načine - od pravilnog izražavanja, preko čitanja sa razumevanjem, do prilagođavanja stila govora i pisanja u različitim kontekstima (formalni, naučni, administrativni, neformalni). Takođe, ona podrazumeva i kritičko mišljenje o pročitanom sadržaju, kao i izražavanje sopstvenih stavova na jasan i nedvosmislen način.
Digitalni svet je prepun mejlova, aplikacija, podkasta i memova, a engleski jezik je zvanični jezik interneta. Većina aplikacija i platformi koristi engleski interfejs i edukativni sadržaji na internetu dostupni su, najpre, na engleskom. Ako znamo engleski, umećemo pametnije da koristimo ovu globalnu mrežu, tj. znaćemo da nađemo određeni tutorijal, da postavimo pitanje na forumu, koristimo ChatGPT i sl. Međutim, digitalna pismenost uključuje i sposobnost kritičkog vrednovanja informacija, tj. razlikovanja činjenica od lažnih vesti i manipulativnih sadržaja. Takođe podrazumeva razumevanje različitih stilova pisanja, tj. sposobnost da umemo da razlikujemo ozbiljan naučni tekst od senzacionalističkog naslova. Jer, nije sve što piše na engleskom tačno. To znači da biti digitalno pismen znači imati pristup znanju bez jezičkih prepreka.
Kulturna pismenost predstavlja sposobnost razumevanja i poštovanja različitih kultura, običaja, stavova, mišljenja i verovanja. U današnjem svetu, u kome svakodnevno dolazimo u kontakt sa ljudima različitih porekla, kulturna pismenost omogućava toleranciju, dijalog i interkulturalnu komunikaciju. Ali, isto tako podrazumeva poznavanje osnovnih kulturnih obrazaca sopstvene sredine.
I najzad, funkcionalna pismenost predstavlja sposobnost da se znanja i veštine stečene kroz obrazovanje praktično primene u svakodnevnim situacijama. Na primer, razumevanje najrazličitijih uputstava (tehničkih, digitalnih, administrativnih), popunjavanje formulara, korišćenje javnih i digitalnih usluga - od zakazivanja pregleda kod lekara, do korišćenja bankomata ili plaćanja računa onlajn. Ona je ključna za samostalnost i aktivno učešće u društvu. Bez nje pojedinac se može suočiti sa preprekama u radu, obrazovanju, pa čak i u ostvarivanju osnovnih građanskih prava. Funkcionalna pismenost, dakle, ne znači samo znati, već znati primeniti znanje u realnom svetu.
Zašto je važno razvijati sve oblike pismenosti? Zato što bez razvijenih različitih vrsta pismenosti pojedinac može biti isključen iz mnogih sfera savremenog života - od obrazovanja i tržišta rada, do učešća u društvenim i građanskim aktivnostima, kao i u međukulturnoj komunikaciji. Društva koja ulažu u obrazovanje i razvoj svih oblika pismenosti grade aktivne, informisane i odgovorne građane.
Možemo zaključiti da biti pismen na engleskom jeziku danas znači biti spreman za svet u kojem su informacije, kontakti i prilike sve češće dostupni upravo na ovom jeziku
Autor:
Jelena Mladenović, nastavnik engleskog jezika na Univerzitetu Singidunum
