Najpopularnija pica u Italiji je margherita, ujedno i najjednostavnija. Pelat, mocarela, bosiljak…Napravljenja je u čast kraljice Margerite 1889, od strane čuvenog napuljskog pica majstora koji se zove Raffaele Esposito. Po nekoj teoriji, pica je napravljena u bojama italijanske zastave (bosiljak – zelena, sir – bela, paradajz – crvena boja), i to je prvi put da se revolucionarno stavlja sir na picu. Pre toga, pica je bila sirotinjsko jelo i konzumirala se u nižim društvenim slojevima.
Vrlo često čujem komentare ljudi po povratku iz Italije da im pica i nije bogzna šta. Pitala sam se kako je moguće da se nekome ne svidi pica u zemlji iz koje je potekla. Odgovor leži upravo u tome što smo mi navikli na drugačiji način spremanja hrane, pa tako i pice. Najtraženija pica kod nas je pica capricciosa (u prevodu nestašna pica), na kojoj ćemo naći mnoštvo sastojaka: paradajz, meso, pečurke, sir….Italijanska kuhinja se zasniva na jednostavnosti, što manje sastojaka, ali moraju da budu kvalitetni. Što manje sastojaka, jelo je ukusnije, kako kažu Italijani… Tu se najviše ogledaju razlike između naše dve kuhinje. Život je suviše kratak da bismo jeli lošu hranu i pili loše vino, jedno je od postulata kojima se Italijani nose. Inače, capricciosa nije toliko popularna u Italiji, teško ćete je naći u nekom meniju, dok ćete naći mnoštvo nama nepoznatih pica (Bianca, Marinara, Diavola, Boscaiola…).
Većina ljudi ima predrasude i neku vrstu predznanja sa kojim idu u Italiju. Italija je poznata u celom svetu po pici, pasti, sladoledu….ali, imajte na umu da Italijanska kuhinja nije samo to. Mnogo je raznovrsnija i bogatija od toga. Italija ima 20 regija i svaka regija ima svoju lokalnu kuhinju, tradicionalne recepte koje se prenose sa kolena na koleno generacijama unazad.
Preporuka je na primer, ako ideš u Milano da ne jedeš pastu carbonara već radije probaj najbolji rižoto na svetu, po čemu je ova regija poznata. Isto tako, pastu bolognese treba da probate u Bolonji. U Rimu ćete jesti karbonaru najbolju na svetu, ili neke paste nama manje poznate, a mnogo ukusne poput cacio e pepe, meni omiljena. S obzirom da je postojbina pice Napulj, svakako, nećeš pogrešiti koju god picu da poručiš. Ukoliko vas put odvede na Siciliju, obavezno probajte njihov sladoled granita (jede se za doručak uz kroasan) ili tortu cassata sa pistaćima.
Upravo je ta raznovrsnost i različitost ono što Italiju čini jednom od najlepših i najposećenijih zemalja na svetu. Da li nam se više sviđa Napulj ili Venecija, carbonara ili arrabbiata, pitanje je ukusa, ali, morate priznati, Italija svakako u nama budi želju da je što više i bolje upoznamo i na pravi način doživimo taj čuveni životni stil, dolce vita.
Tekst napisala:
Darija Lunić
Nastavnik italijanskog jezika na Univerzitetu Singidunum
