Jezik nije samo sredstvo komunikacije – on je i prostor za igru, kreativnost i različite oblike izražavanja. U engleskom jeziku, ovaj aspekt je posebno izražen kroz raznovrsne jezičke pojave koje često izlaze iz okvira strogih gramatičkih pravila. Tu spadaju idiomi, homofoni, homonimi, brzalice, igre reči, koje ne samo da obogaćuju jezički izraz, već predstavljaju izazov za sve koji uče engleski jezik, naročito kada značenje prevazilazi doslovno razumevanje.
Najzanimljivija i najizazovnija pojava su idiomi – izrazi čije značenje ne možemo zaključiti na osnovu značenja pojedinačnih reči. Na primer, idiom “spill the beans” ne znači da je neko “prosuo pasulj“, već da je otkrio tajnu. Slično tome, “break the ice” označava razbijanje početne nelagodnosti u razgovoru. Idiomi su često povezani sa kulturom i istorijom naroda koji govori tim jezikom, pa se njihovo razumevanje ne uči samo napamet, već i kroz kulturološki kontekst, kao i u svakodnevnom govoru.
Drugo mesto dele homofoni i homonimi. Homofoni su reči koje se isto izgovaraju, ali imaju različito značenje i često drugačiji način pisanja. Na primer: pair (par) i pear (kruška), ili night (noć) i knight (vitez). Ove reči su čest izvor zabune, ali i povod za igru reči i dvosmislenost, naročito u pesništvu. Za razliku od homofona, homonimi su reči koje se i pišu i izgovaraju isto, ali imaju različita značenja, poput reči bark (kora drveta i lavež psa) ili spring (proleće i izvor). Sve to dodatno pokazuje koliko je bogata engleska leksika i koliko značenje zavisi od konteksta.
Takođe zanimljiv element engleskog jezika jesu brzalice (tongue twisters), tj. fraze koje su fonetski zahtevne za brz i jasan izgovor. Poznati primeri su: “Peter Piper picked a peck of pickled peppers” ili “She sells seashells by the seashore“. Ove jezičke vežbe pomažu u razvijanju izgovora, ritma i dikcije i često se koriste u nastavi engleskog jezika, posebno kod mlađih polaznika, kroz različite zabavne i interaktivne aktivnosti.
Nezaobilazne su svakako i igre reči (puns), koje koriste višeznačnost reči ili sličnost u izgovoru kako bi proizvele humor ili dvosmislenost. Na primer: “I used to be a banker, but I lost interest.” – ovde se reč interest može tumačiti kao interesovanje, ali i kao kamata. Takve igre su česte u reklamama, novinskim naslovima, ali i u svakodnevnim šalama.
Za sve polaznike engleskog jezika, razumevanje ovih fenomena je važno ne samo za komunikaciju, već i za dublje ovladavanje jezikom. Kroz njih se stiče osećaj za značenje, kulturološke nijanse i zvučne igre koje čine jezik živim i bogatim.
Možemo zaključiti da učenje jezika ne obuhvata samo gramatička pravila i vokabular, već i razumevanje igre značenja, zvuka i konteksta. Ovakve jezičke zavrzlame razvijaju kreativnost, podstiču kritičko mišljenje i jačaju osećaj za detalj. U tom smislu, jezik nije samo alat za prenošenje poruka, već je i prostor za igru, izazov i istraživanje, koji se usvaja kroz iskustvo, praksu i otvorenost za jezičke nijanse.
Autor:
Jelena Mladenović, nastavnik engleskog jezika na fakultetima i studijskim programima na Univerzitetu Singidunum
Slike su preuzete sa:
https://pixabay.com/illustrations/typewriter-words-write-meaning-6760585/
