U savremenom svetu engleski jezik ima ogroman značaj. On je postao univerzalno sredstvo komunikacije među ljudima različitih zemalja i kultura. Gotovo da ne postoji sfera života u kojoj se ne susrećemo sa engleskim jezikom – u nauci, muzici, filmu, sportu, poslovanju, pa čak i u svakodnevnim razgovorima. Mnogi smatraju da bez poznavanja engleskog danas nije moguće uspešno funkcionisati, jer on otvara vrata obrazovanju, karijeri, putovanjima. Ipak, postavlja se pitanje: Da li engleski jezik predstavlja most ka svetu ili, pak, može ugroziti naš jezički i kulturni identitet?
Uticaj engleskog jezika na srpski je sve očigledniji. U govoru mladih, ali i u medijima, na društvenim mrežama i u reklamama, engleske reči i izrazi postali su svakodnevica. Danas često čujemo kako neko kaže da „skroluje stranu“, da mu telefon „baguje“, da će „strimovati film“ ili da treba da „skrinšotuje“. Ovi izrazi potiskuju domaće reči poput „listati sadržaj stranice“, telefon „ne reaguje“, „gledati film uživo“ i napraviti „snimak ekrana“. U želji da zvučimo modernije, često nesvesno potiskujemo lepotu i bogatstvo maternjeg jezika. Mnogi lingvisti upozoravaju da, ukoliko se ovakav trend nastavi, srpski bi mogao da izgubi deo svog identiteta i jedinstvenosti.
Sa druge strane, ne treba gledati na engleski jezik isključivo kao na pretnju. Jezik je živa tvorevina koja se neprestano menja, razvija i obogaćuje. Tokom istorije srpski jezik je primao reči i iz drugih jezika - turskog, nemačkog, francuskog, pa zašto ne bi i iz engleskog? Mnoge engleske reči nemaju adekvatne zamene u srpskom, jer označavaju pojmove koji su nastali tek s razvojem tehnologije i pod uticajem globalizacije. Na primer, teško je pronaći u srpskom jeziku ekvivalente sledećih reči: „softver“, „hardver“, „viralni“, „meme“, „emoji“. Ni opisni prevodi ne prenose u potpunosti značenje ovih pojmova, pa ih koristimo u izvornom obliku. Ove reči predstavljaju pojmove iz sveta tehnologije, interneta i popularne kulture koje srpski jezik jednostavno ne poseduje. U takvim slučajevima engleske reči su korisne jer doprinose preciznijem izražavanju.
Suština problema, dakle, nije u samom engleskom jeziku, već u načinu na koji ga koristimo. Ako znamo kada je potrebno upotrebiti strani izraz, a kada postoji odgovarajuća srpska reč, tada engleski ne ugrožava srpski, već ga obogaćuje. Međutim, ako bez razmišljanja preuzimamo strane izraze i zaboravljamo domaće, tada zaista postoji opasnost da naš jezik izgubi svoju autentičnost. Odgovornost je i na obrazovnom sistemu i na medijima, koji bi trebalo da promovišu pravilno izražavanje i negovanje maternjeg jezika. Takođe, roditelji i nastavnici imaju važnu ulogu u tome da mladima objasne da znanje engleskog jeste važno, ali da se maternji jezik ne sme zanemariti.
Možemo zaključiti da engleski jezik ne mora da bude neprijatelj srpskog. On je jednostavno rezultat savremenog načina života. Problem nastaje kada prestanemo da cenimo i koristimo svoj jezik na način na koji on to zaslužuje. Dakle, engleski jezik treba da bude most ka svetu, a ne zid koji nas razdvaja od maternjeg jezika. Ukoliko budemo svesno čuvali srpski i pravilno govorili, nema bojazni da će ga bilo koji strani jezik ugroziti.
Na nama je da odlučimo da li ćemo svoj jezik čuvati ili zaboraviti.
Autor: Jelena Mladenović, nastavnik engleskog jezika na Univerzitetu Singidunum
