Koliko brzo mozak zaista obrađuje informacije? Pre nego što nastavite da čitate, hajde da rešimo jedan mali izazov: pokušajte da što brže izgovorite boju slova, a ne reč koju vidite:
Da li ste se makar jednom zbunili? Ako jeste, upravo ste iskusili Strupov efekat — jedan od najpoznatijih fenomena u psihologiji i nauci o jeziku.
Zašto se to dešava?
Naš mozak je toliko navikao da čita da to radi gotovo automatski. Kada ugledamo reč, njeno značenje obrađuje brže nego boju kojom je napisana. Zato nastaje mali „sukob“ između dve informacije. Jedna nam govori šta piše, a druga koje je boje tekst. Mozak tada mora da potisne automatsku reakciju i usmeri pažnju na pravi zadatak. Upravo ta sposobnost da zanemarimo ono što nas ometa naziva se kognitivna inhibicija. Ovaj fenomen posebno je zanimljiv lingvistima, jer pokazuje da reči nisu samo oznake za pojmove. One aktivno utiču na način na koji opažamo, obrađujemo informacije i donosimo odluke.
Šta je sa bilingvalnim govornicima?
Strupov efekat postaje još zanimljiviji kod osoba koje svakodnevno koriste dva ili više jezika. Dok govore jedan jezik, njihov mozak istovremeno mora da drži pod kontrolom drugi, birajući koji će jezički sistem biti aktivan, a koji će ostati u pozadini.
Upravo zato naučnici pretpostavljaju da ovakvo stalno prebacivanje između jezika predstavlja svojevrstan trening pažnje i mentalne fleksibilnosti. Neka istraživanja pokazuju da bilingvalni govornici lakše ignorišu ometajuće informacije u zadacima poput Strupovog testa, dok druga ukazuju na to da ta prednost nije uvek jednako izražena. Na rezultate utiču brojni faktori, poput uzrasta, nivoa znanja jezika i toga koliko često se oba jezika koriste u svakodnevnom životu. Ono oko čega se većina istraživača slaže jeste da višejezičnost nije samo poznavanje većeg broja reči. Ona podrazumeva neprestano upravljanje različitim jezičkim sistemima, što predstavlja jedinstven izazov — i trening — za naš mozak.
Mala greška koja otkriva velike tajne
Strupov efekat prvi je opisao američki psiholog Džon Ridli Strup još 1935. godine, ali njegov test ni danas nije izgubio na značaju. Naprotiv, i dalje se koristi širom sveta, jer naizgled jednostavan zadatak otkriva mnogo o tome kako naš mozak funkcioniše.
Strupov test pomaže istraživačima da proučavaju pažnju, samokontrolu, brzinu obrade informacija i sposobnost da potisnemo automatske reakcije. Zato svoju primenu nalazi u psihologiji, neurologiji, obrazovanju, ali i u istraživanjima jezika. Koristi se za proučavanje razvoja pažnje kod dece, promena koje donosi starenje, uticaja stresa na koncentraciju i načina na koji osobe koje govore dva ili više jezika obrađuju informacije.
Možda je ipak najzanimljivije to što ovaj test pokazuje koliko je jezik moćan. Jedna obična reč može da uspori reakciju, izazove grešku i promeni način na koji donosimo odluku u deliću sekunde. To nas podseća da jezik nije samo sredstvo kojim izražavamo misli — on aktivno učestvuje u njihovom oblikovanju.
Zato, sledeći put kada zastanete pred šarenom reči i pogrešno izgovorite njenu boju, nemojte pomisliti da ste napravili grešku. Upravo ste na trenutak zavirili u jedan od najzanimljivijih načina na koji jezik i mozak sarađuju i oblikuju naše razmišljanje.
Autor:
Marija Nešić
Nastavnik engleskog jezika na Univerzitetu Singidunum