Sokrat kao jedan o najvažnijih filozofa nije pisao, a antička filozofija se ne može ni pojmiti bez njegovog doprinosa. Sokrat je poučavao tako što je podsticao svoje učenike da sami dođu do zaključaka. Da li možete danas da zamislite nastavnika stranog jezika koji poučava bez udžbenika, bez tradicionalnih planova, ali sa jasno definisanim ciljevima? To je je Zajednički referentni okvir za jezike - CEFR.
Struktura koja nije kruta već naprotiv lako prilagodljiva. CEFR se često se doživljava kao čisto administrativni čak i birokratski dokument u kome je izlistano mnogo nedovoljno jasnih opisa, a u stvari je mehanizam koji je moguće implementirati u planove časova koji su osmišljeni na najkreativniji mogući način. Integracija CEFR-a u strategije didaktike počinje planiranjem nastave. Na primer, na nivou poznavanja jezika A1, osnovne komunikacione veštine su centralni deo nastave, dok se na višim nivoima, kao što su B2 ili C1, nastava fokusira na razvijanje složenijih jezičkih sposobnosti, uključujući akademsko pisanje.
Zajednički evropski referentni okvir za jezike odnosi se, naravno, na standardizaciju i procenu jezičkih kompetencija, ali je i mnogo više od toga. Lingvista Dejvid Kristal rekao je da jezik nije samo puko sredstvo komunikacije već način na koji shvatamo i vidimo svet oko sebe. CEFR je dokument koji upravo pomaže u promišljanjima prilikom planiranja nastave.
Didaktika, kao naučna disciplina, podrazumeva kreiranje i planiranje časova uz uvažavanje i osluškivanje potreba učenika i studenata. Razvoj autonomije kod studenata i učenika je jedan od najvažnijih aspekata usvajanja stranog jezika. CEFR se odnosi na to da učenici budu odgovorni za sopstveno učenje, razvijajući strategije samostalnog učenja i samoprocene. Koncept "action-oriented approach" takođe je jedan od najbitniih pristupa koji CEFR dokument definiše. Ono što je najbitnije kod ovog pristupa jeste praktična primena jezika. Kako se to u učionici ili amfiteatru postiže? To je pitanje koje tokom samorefleksije, čak i veoma iskusni nastavnici stranih jezika iznova sebi postavljaju jer često rade sa grupama studenata ili učenika koje su različite po svim kriterijumima. Siguran put je primena aktivnosti koje podstiču aktivno učenje poput: role-play aktivnosti gde se simuliraju stvarne situacije kao što su odlazak kod doktora ili odlaska u hotel, kolaboracija, zatim rad na projektima koji podrazumevaju istraživanje i prezentovanje rezulata, takođe debate u kojima učenici, polaznici ili studenti obrazlažu svoje stavove, intervjui gde studenti, polaznici ili učenici postavljaju pitanja jedni drugima, diskusije itd. Osim toga još jedna spona između didaktike i CEFR-a svakako jeste can-do pristup u nastavi koji omogućava prilagođavanje potrebama i sposobnostima svakog učenika i podstiče aktivno učenje kroz praktičnu primenu stečenih znanja i veština. Šta je ono što naši učenici mogu nakon pohađanja nastave ili kursa stranog jezika? Rečenice poput “Mogu da razumem poentu ovog kraćeg teksta“ – deo su opisa određenog nivoa u CEFR-u i ti opisi pomažu nastavnicima da kreiraju svoje planove i targetiraju različite potrebe učenika u okviru jedne grupe i time se potpomaže proces diferencijacije u nastavnom procesu.
Praktične primene CEFR-a u nastavi jezika deo su praksi širom sveta zbog svoje preciznosti i praktičnosti. Primene u realnom svetu pokazuju CEFR omogućava nastavnicima da jasno postave očekivanja i ciljeve za svaki jezički nivo, olakšavajući praćenje i pružajući podršku učenicima u razvoju jezičkih kompetencija. Dakle, možemo reći da je CEFR naš kompas koji nam pokazuje siguran put do suštastvenog znanja.
Autor:
Milica Pančevac
Nastavnica stranih jezika na Univerzitetu Singidunum
