U doba savremene tehnologije, sve je manje onih koji koriste rečnike u štampanom formatu, a sve više korisnika koji se služe rečnicima u onlajn izdanjima. Jedna od prednosti ovog načina pretraživanja reči je statistika, poznatija i kao majka svih zabluda.
Naime, svake godine u decembru, najpoznatiji onlajn rečnici (Oxford, Cambridge, Merriam-Webster) nude statistički prikaz najpretraživanijih reči u toj godini, praveći tako listu takozvanih „reči godine“. Ono što je posebno zanimljivo jeste što su svih prethodnih godina najpretraživanije reči bile upravo one koje su se najviše pominjale u društvu, ili koje su bile kovanice i nepoznanice, poput „kovida“, „pandemije“, ili „vakcinacije“. Drugim rečima, vidljiv je uticaj društvenih dešavanja u jeziku, i obrnuto.
Stoga ne treba da nas iznenadi da je, prema Oxford rečniku, reč 2024. godine fraza „brain rot“ (srp. „truljenje mozga“), do kog može doći usled prekomernog konzumiranja internet sadržaja. Zvuči poznato? Možda mislite da će biti dovoljno da „manifestujete“ zdravlje i pamet i do toga sigurno neće doći. Međutim, upravo ovaj glagol, „manifest“, jeste odabir Cambridge rečnika za reč godine, što nam samo ukazuje na to da previše ljudi koristi društvene mreže i veruje tamošnjim „life coach“-evima koji koriste srpsku verziju ove fraze, nešto poput „kako zračiš, tako privlačiš“.
Međutim, najozbiljnija i „najopasnija“ reč godine dolazi nam iz Merriam-Webster rečnika. Naime, reč „polarisation“ (srp. podela) popela se na prvo mesto najpretraživanijih reči godine, najverovatnije usled ovogodišnjih američkih izbora i podela u društvu na one koji su bili izrazito za izabranog predsednika Donalda Trampa ili izrazito protiv njega. Ako pogledamo sve tri fraze iz sva tri rečnika, možemo lako pronaći povezanost među njima. Drugim rečima, ako verujemo da „manifestovanjem“ uspeha ili konstantnim traženjem sreće na društvenim mrežama možemo da dosegnemo naše ideale, jedino što ćemo sigurno dostići je upravo- truljenje mozga. Ostaje nam da se nadamo da će reči 2025. godine biti optimističnije, realnije i poželjnije. Međutim, ne preostaje nam ništa drugo nego da se sami izborimo za to, vodeći računa kako o našim delima, tako i o našem rečniku.
Valentina Bošković Marković
Profesorka na studijskom programu Anglistika, na Univerzitetu Singidunum
