Neretko se može čuti da naši ljudi kažu kako razumeju ruski , ali samo ako se ne govori prebrzo. Neki ljudi kažu da sve razumeju i da nema potrebe da uče ruski jezik da bi se sporazumeli sa Rusima. Međutim nije baš tako, bez obzira na to što oba jezika imaju istog pretka i da su međusobno vekovima direktno ili indirektno uticali na razvoj jedan drugog, zahvaljujući pravoslavnoj crkvi, ipak su to dva „prilično“ različita jezika.
Jedan od najzanimljivijih fenomena su međujezički homoni i paronimi („lažni prijatelji“), a kojih u naša dva jezika ima zaista mnogo.
Na početku malo podsećanje šta je to homonimija. Homonimija predstavlja pojavu da reči imaju isti oblik (glasovni sastav), ali različito značenje. Ne treba mešati homonimiju i polisemiju, jer kod polisemije reči imaju podudarnosti u značenju.
Kod međujezičke homonimije možemo govoriti i o homografima, odnosno rečima koje se u dva jezika isto pišu, ali njihov izgovor i značenje su različiti. Međujezički homofoni su reči koje zvuče isto ili slično u dva jezika, a imaju različito značenje.
Prema rečima Anđelke Mitov, na međujezičkom planu teško je razdvojiti pojave međujezičke homonimije i paronimije. Razlika je u stepenu zvučne sličnosti. Ako je ta zvučnost veća uz istovremene razlike u značenju, reč je međujezičkoj homonimiji, a ako je manja, govorimo o međujezičkoj paronimiji. (Anđelka Mitrov 2001: 318 /Petničke e-Sveske: 2001. godina)
U tabeli ispod su navedene neke veoma frekventne reči koje predstavljaju međujezičke homonime ili paronime u srpskom i ruskom jeziku.
Autor: Miloš Pupavac, nastavnik ruskog jezika na studijskim programima nа Univerzitetu Singidunum
