S obzirom na brzinu tehnološkog razvoja i nemogućnosti našeg jezika da to isprati, lako smo otvorili vrata anglicizmima i prihvatili ih kao svoje. Mnoge reči su se toliko odomaćile da ih čak i naši najstariji sugrađani koriste, pa više ne možemo sa sigurnošću reći da li su naše ili nisu. Da li i Vi kažete hamburger, pidžama, laptop, bestseller, čips ili bend? Da li bar malo zastanete i pokušate da pronađete našu, srpsku reč sa istim značenjem?
Živimo u haosu i sve se svodi na brzinu. Kako otkriti kraći put, kako brže doći do informacije, kako naći kraću reč i ekspresno je preneti dalje? Da li nas način komunikacije još više udaljava od naših voljenih? Često dolazi do sukoba generacija jer dok mladi pokušavaju da budu u trendu korišćenjem reči poput fešn vik, invent ili parti, stariji insistiraju na nedelji mode, događaju ili zabavi.
Mi smo kao deca imali mnogo manje, ali stvarali smo mnogo više. Oslanjali smo se na maštu čak i u jeziku i nekada izmišljali reči da nas roditelji ne bi razumeli. Sada to više nije potrebno jer se koristi toliko stranih reči da se, kako kaže sedamdesetogodišnja baka Milka, u Knez Mihajlovoj oseća kao u Londonu. Nazive prodavnica ne može ni da izgovori ni da razume. A kada joj unuka kaže da je kul, baka Milka pomisli da je kulturna.
Moja generacija X još može da razume: „Hejtujem te što mi nisi lajkovao status na fejsu!“, „Sori, ali nisam u fulu ovih dana.“, „Ma, ok je, iščiliraj.“ Pitam se samo kada će doći trenutak kada ću i ja bledo gledati u nekoga i pokušavati da razumem šta mi govori. A sigurno će i taj trenutak doći.
Nekad se pitam da li treba da idemo u korak sa vremenom i da li zvučim kul kad kažem bindžuj, skroluj, šeruj ili baš je krindž, iako mi se deca nekad smeju, a i ja sa njima kada moj suprug kaže isto, a ne stoji mu. Da li je smešno ili postaje tužno? Da, na trenutak nam je smešno kad dete predškolskog uzrasta kaže da je fensi ili kul, ali je i tužno što ta ista mala deca pod uticajem i prevelikom izloženošću novim tehnologijama često progovaraju na engleskom jeziku i pojedine reči u poptpunosti zamenjuju stranim izrazima, ne uspevajući da savladaju pravila svog maternjeg jezika.
Preteranu upotrebu anglicizama nazivaju i “englezitis”, bolest današnjice. Ukoliko budemo pametni i anglicizme koristimo sa merom, onda će svakako predstavljati bogaćenje našeg jezika. Ukoliko se u tome pretera, naredne generacije više neće moći sa lakoćom da uživaju u čitanju knjiga na našem jeziku, neće moći da ostvare komunikaciju sa starijima i neminovno će doći do otuđenja.
Autor:
Jelena Nikolić, Nastavnik jezika na Univerzitetu Singidunum
