Da li ste se ikad zapitali zašto Eskimi imaju 50 različitih reči za sneg? Ili zašto havajski jezici imaju 47 termina za bananu? Kako biste strancima objasnili šta znači “smeje se kao lud na brašno”, a kako biste im rekli da zatvore prozor jer se plašite promaje?
Sociolingvistika je naučna disciplina koja upravo daje odgovore na ovakva pitanja. Naime, u prvoj polovini XX veka, Edvard Sapir, lingvista i antropolog, došao je na ideju da analizira povezanost jezika i mišljenja. Nešto kasnije, njegov učenik, Bendžamin Li Vorf, proširio je ovu teoriju kroz svoja istraživanja, posebno u vezi sa jezicima američkih starosedelaca. Spojivši ove dve ideje, dolazimo do čuvene Sapir-Vorfove hipoteze, poznatije kao teorija lingvističke relativnosti. Prema ovoj teoriji, jezik koji govorimo može uticati na način na koji doživljavamo svet, a veza između jezika, misli i stvarnosti je neraskidiva. Drugim rečima, u zavisnosti od toga koji je naš maternji jezik, gde smo rođeni, sa kim i kako živimo, imaćemo određene koncepte, misli, ideologije i verovanja. Postoje dva pristupa ovoj hipotezi: lingvistički determinizam (engl. linguistic determinism), koji tvrdi da jezik ograničava ili određuje naše misli; i lingvistički relativizam (engl. linguistic relativity), koji sugeriše da jezik ima značajan, ali ne i apsolutan uticaj na naše razumevanje sveta. Lingvistički determinizam je brzo naišao na osudu ostalih lingvista, jer je bio prilično diskriminišućeg karaktera, tvrdeći da u zavisnosti od jezika koji koristimo možemo imati određena ograničenja u razmišljanju. Međutim, lingvistički relativizam, odnosno blaža forma Sapir-Vorfove hipoteze, ostao je aktuelan do danas, prvenstveno zato što su mnogobrojna istraživanja dokazala njegovu tačnost. Na primer, deca koja govore navaho obično mnogo brže kategorizuju blokove prema obliku u poređenju sa decom koja govore engleski. Kada biraju način grupisanja predmeta, deca Navaho ih uglavnom ih grupišu prema obliku, dok ih deca koja govore engleski grupišu prema boji, što ukazuje na to da kategorije koje pruža maternji jezik mogu olakšati pravljenje određenih konceptualnih razlika.
Kako nestaju jezici, tako nestaju i pojmovi i ideje koji su se u tim jezicima pominjali. Ako verujemo Dejvidu Kristalu koji tvrdi da na svake dve nedelje nestane po jedan jezik, onda treba da budemo zabrinuti za naše lingvističko nasleđe. Jer, prema Sapir- Vorfovoj hipotezi, ako izgubimo jezik, gubimo i naš identitet i koncept sveta. Stoga vas ohrabrujem da koristite sve one termine i pojmove koji bi možda u drugim kulturama bili nepoznati kako biste pokazali svetu svoje ideje, misli i verovanja.
Autorka: Valentina Bošković Marković, profesorka na studijskom programu Anglistika
