Glavni grad poluostrva Peloponeza (Ahaje) Patra ima jedan od najvažnijih kulturnih spomenika hrišćanskog sveta – veličanstveni hram svetog apostola Andreja. Ličnost, život i smrt svetog apostola Andreja Prvozvanog usko su povezani sa prestonicom Ahaje, Patrom gde je mučenički postradao na krstu. Naime, prema crkvenom predanju apostol Andrej je propovedao Jevanđelje Hristovo u Kapadokiji, Galatiji, Vitiniji, na obalama Crnog Mora i Helespontu, u Skitiji (južna Rusija), Trakiji, Makedoniji i Epiru. Svoju apostolsku misiju, sasvim pouzdano se zna, okončao je u Patri. Međutim, treba primetiti činjenicu da stvarni obim misije apostola Andreja istorijska nauka nikada nije pouzdano konstatovala. To je ostavilo prostora da crkvena predanja pojedinih savremenih evropskih država početke svog hrišćanskog života vezuju upravo za misionarski rad apostola Andreja. Tako na primer lokalna crkvena predanja počev od Škotske, Rusije i Ukrajine, do Francuske, Italije i Kipra kao simbol i referentnu tačku u pogledu početaka svog hrišćanskog života imaju misiju apostola Andreja. Izuzetno poštovanje kulta apostola Andreje u svim ovim zemljama je siguran dokaz duhovnog identiteta i povezanosti naroda Evrope svih hrišćanskih tradicija, budući da se apostol Andrej poštuje ne samo u Pravoslavnoj crkvi već i kod rimokatoličkih i anglikanskih hrišćana.
Sveti apostol Andrej je rođen u Vitsaidi Galilejskoj (Palestina), na obali Tiverijade. Njegovo ime je bilo grčko i značilo je „hrabar, herojski”. Apostol Andreja je u početku bio učenik Svetog Jovana Preteče. Nazvan je „Prvozvani“ zbog toga što je prvi krenuo da sledi Isusa Hrista i njegov poziv da mu postane učenik, zajedno sa svojim bratom Petrom. Posle Vaznesenja Hristovog i Pedesetnice propovedao je u mnogim regionima tada poznatog sveta, okončavajući svoju misiju u gradu Patri gde je propovedao reč Hristovu i činio mnoga čuda. U Patri je 62. godine posle Hrista na krstu mučenički postradao upravo na mestu gde se danas nalazi stari i novi hram.
Stari hram apostola Andreje podignut je krajem petog veka posle Hrista. Ovaj hram je pretrpeo mnoge katastrofe tokom vekova i ostao je u ruševinama sve do izgradnje sadašnjeg hrama, čija je izgradnja počela 1836. godine – za vreme vladavine kralja Otona – prema nacrtima arhitekte Lisandrosa Kaftantzoglu (Λύσανδρος Καυταντζόγλου) 1835. godine, a na inicijativu 148 građana Patre. Danas se pominje kao stari hram svetog Andreja, jer je 1975. uz njega (na njegovoj severoistočnoj strani) podignut novi impozantni istoimeni hram koji je po dimenzijama najveći u Grčkoj i između najvećih hrišćanskih hramova u svetu.
Centralna kupola hrama je visoka 40,5 metara, a na njoj je postavljen petometarski pozlaćeni krst i dvanaest manjih koji simbolizuju Hrista i dvanaest apostola. Ukupna površina hrama iznosi 2600 m2. Unutar novog hrama Svetoga apostola Andreja, procenjuje se da može prisustvovati na službi najmanje 8.000 ljudi. Hram ima 155 prozora, i još 20 prozora na centralnoj kupoli. Na tri strane hrama, osim na istočnom delu, postoje 11 dvokrilnih velikih ulaznih i izlaznih vrata. U novom hramu čuva se sveta lobanja apostola Andreja, koju je Italija vratila gradu Patri 1964, kao i deo mučeničkog krsta u obliku slova X.
Podrazumeva se da je versko i kulturno nasleđe koje jedan grad poseduje, slika i karakterističan element njegovog posebnog identiteta kako na lokalnom, tako i na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Postojanje hrama Svetog apostola Andreja u Patri kao i svetih moštiju i vrednostima u vezi sa njim (njegova časna Lobanja, kao i deo krsta njegovog mučeništva), čine jedinstvenu priliku za Patru da u širim međunarodnim okvirima uđe u oblasti verskog turizma sa imperativom da hram apostola Andreja učini ključnim elementom svog gradskog brendiranja i da posle toga zatraži značajan udeo na baznom tržištu ne samo verskog, već i kulturnog turizma na međunarodnom nivou. Ostvarivost ovakvog versko-turističkog menadžmentskog projekta ima svoju izvesnost jer hram Svetog apostola Andreja u Patri ne predstavlja samo verski spomenik koji se tiče samo hodočasnika, već predstavlja briljantan i vredan pažnje, rekli bismo referentan kulturno-istorijski spomenik, koji može da se tiče svakog posetioca – turiste, zainteresovanog za spomenike kulture i kulturu uopšte drevne i savremene Ahaje.
Autor: doc. dr Georgios Nektarios Lois
Docent na Univerzitetu Singidunum
