U Švajcarskoj živi oko osam i po miliona ljudi na površini koja je jedva dvostruko veća od nemačke savezne pokrajine Hesen – a ipak postoje četiri službena jezika. Pored nemačkog, govore se francuski, italijanski i retoromanski.
Švajcarski nemački, ili "Schweizerdeutsch", predstavlja jedinstven dijalekt koji se koristi u Švajcarskoj i koji je u mnogim aspektima različit od standardnog nemačkog jezika. Iako je nemački jezik službeni jezik u Švajcarskoj, švajcarski nemački je dominantan u govoru, dok se standardni nemački koristi uglavnom u pisanju, medijima i obrazovanju. Ovo čini švajcarski nemački vrlo interesantnim za proučavanje, jer se u njemu spajaju istorijske, kulturne i jezičke specifičnosti.
Kao i u većini standardizovanih varijanti jezika, i u švajcarskom standardnom nemačkom postoje razlike u različitim jezičkim oblastima, kao što su gramatika, izgovor ili rečnik. Reči ili izrazi koje utvrdi Švajcarski odbor za Duden nazivaju se helvetizmima. Neke od tih reči su razumljive govorniku standardnog nemačkog, dok je značenje drugih teško i naslutiti. Evo nekoliko primera:
Nakon buđenja, mnogi Švajcarci jedu „Morgenessen“ („doručak“/„Frühstück“) i uveče imaju „Nachtessen“ („večeru“/„Abendbrot“). Možda će za večerom biti „Hacktätschli“ („mesne kugle/ćufte“/„Frikadelle/Bulette“) sa „Nüsslisalat“ („salata od matovilca“/„Feldsalat“). A ako ne želite da nosite teške flaše vode, možete piti „Hahnenwasser“ („voda iz česme“/„Leitungswasser“). Zbog blizine Francuske, postoje i reči koje su preuzete iz francuskog jezika, često sa švajcarskim izgovorom. Na primer, bicikl je u Švajcarskoj „Velo“, karta za prevoz je „Billett“ i mnogi se ljudi zahvaljuju sa „merci“, pri čemu je u Švajcarskoj naglasak na prvom slogu, a ne na poslednjem, kao u francuskom jeziku. (Inače, u Nemačkoj su se do kraja 19. veka takođe koristili helvetizmi, pa je karta za prevoz bila „Billet“.)A kako zvuči švajcarski nemački?
Pošto se radi o mnogim dijalektima koji se govore u švajcarskom nemačkom delu, izgovor varira. Međutim, može se primetiti nekoliko zajedničkih osobina, posebno kada govorimo o švajcarskom dijalektu. Jedna od najpoznatijih karakteristika ove varijante je izgovor slova „k“, koje se u mnogim dijalektima izgovara kao [ch]-zvuk (kao u nemačkoj reči „Buch“). Dakle, reč „Kind“ (dete) zvuči kao [chind], „Winter“ (zima) je [chalt], a „Sack“ (vreća) ponekad zvuči kao [sakch].
Mnogi završeci reči takođe se izgovaraju drugačije u nekim dijalektima, kao što je na primer završetak „-ung“ u rečima kao što su „Richtung“ (pravac) ili „Kreuzung“ (ukrštenje). Izgovaraju se kao [richtig] i [kreuzig]. Često se i završno „-e“ u rečima gubi, što je karakteristično i za dijalekte u Nemačkoj. Tako su reči „Bäume“ (drveće) izgovarane kao [bäum] i „Leute“ (ljudi) kao [leut].
Još jedna velika razlika u odnosu na standardni nemački su vokali, posebno kada dolazi do diftonga (spajanja dva vokala) u rečima. Ono što još u pisanju možemo videti, ali u standardnom nemačkom više ne izgovaramo, u Švajcarskoj je i dalje prisutno. Na primer, reč „Liebe“ (ljubav) izgovara se kao [li-ebi]. Nasuprot tome, reč „Haus“ (kuća) u mnogim švajcarskim dijalektima izgovara se kao [huus], a ako nešto nije blizu (weit), kaže se [wiit].
U nastavku možemo videti tabelu sa nekim primerima izraza iz poslovnog sveta i njihova razlika u švajcarskom i standardnom nemačkom jeziku.
Dugo se švajcarski nemački smatrao „nižim“ ili čak „pogrešnim“ nemačkim jezikom. Međutim, situacija se promenila. Iako je broj nemačkih imigranata u Švajcarskoj opao, oni sa više od 300.000 ljudi i dalje čine jednu od najvećih stranih populacija u Švajcarskoj. Švajcarski nemački jezik se stalno menja, a pisanje dijalekata je u punom jeku. Švajcarski Duden stalno dodaje nove helvetizme.
Na kraju, iako švajcarski nemački nije standardizovan kao književni nemački, on ostaje ključni deo svakodnevne komunikacije u Švajcarskoj, i poznavanje ovog dijalekta može obogatiti jezičko i kulturno iskustvo svakog studenta i ljubitelja nemačkog jezika.
Autor: Ana Milić, nastavnik nemačkog jezika na Univerzitetu Singidunum
