Tehnološke promene ne gube na momentumu bez obzira što je već dovoljno vremena prošlo da bi bilo za očekivati da razvoj malo uspori. Tehnologija je dovela do promena ne samo u društvu, poslovanju, obrazovnim sistemima, već i u individualnom doživljaju sveta oko nas. Praksa, pak, pokazuje da smo daleko od toga. Iako živimo u doba interneta ne možemo zanemariti značaj knjiga. Kako su tehnološke promene uticale na shvatanje knjiga i čitanja uopšte?
Sa razvojem tehnologije doživeli smo da i knjige čitamo u elektronskim formatima zahvaljujući mnogobrojnim e-čitačima. Oni svakako imaju prednosti – lakše je posedovati i nositi sa sobom veći broj knjiga, ubrzan je proces pronalaženja određenih delova teksta zahvaljujući mnogim programima koji su nam dostupni i sl.
Pre nekih deset godina, kada smo koleginica i ja pisale članak na temu prednosti e-čitača nailazile smo na mnoga predviđanja futurista kako će knjige u elektronskom formatu u potpunosti zameniti štampana izdanja. Međutim, deceniju kasnije još uvek čekamo na taj trenutak. Šta više, pre par nedelja naišla sam na članak u kome je razmatrana trenutna situacija u Švedskoj. Naime, iako su pre više godina učinili dosta da sa papirnih izdanja, makar u školama, pređu na elektronske formate knjige, sada je pokrenuta inicijativa da se sve vrati na pređašnje stanje. Stručnjaci su zaključili da deci mlađih uzrasta, elektronski formati više škode nego li koriste, što je donekle u skladu sa ranijim mišljenjem da online učenje dovodi do osrednjeg znanja koje niti je trajno niti suštinsko. Novije studije takođe ukazuju na to da internet i elektronski uređaji imaju svojih prednosti ukoliko se koriste kontrolisano i pod nadzorom. Iskreno, ne treba ni preterivati – nemoguće je i ne treba potpuno ukinuti upotrebu elektronskih uređaja kod dece, jer, na kraju krajeva, deca koja kontrolisano koriste uređaje pokazuju bolje rezultate, na primer, u školi u odnosu na decu koja uopšte ne koriste elektronske uređaje. I to je neosporna prednost knjiga u elektronskom formatu. Tehnologija je omogućila da knjige budu dostupne daleko većem broju čitalaca. Pogotovu kada uzmemo u obzir da nisu svoj deci dostupne ni biblioteke, a snabdevenije knjižare da i ne pominjemo.
Knjige će, neosporno, uvek postojati. Njihova svrha je da očuvaju i šire znanja i saznanja. Čitanje je aktivnost kojom se ravija mašta i, možda još bitnije, kritičko razmišljanje. Knjige, zajedno sa bibliotekama i manastirima sačinjavaju identitet jednog naroda - uništavajući ih uništava se duh naroda, a primeri su brojni u istoriji.
Imajući sve to u vidu, biće zanimljivo ispratiti šta nas tek čeka u budućnosti sada kada se pojavila i veštačka inteligencija. Međutim, kao što je već rečeno, knjiga je opstala i preživela tolike promene od kada je Gutenberg prvi put štampao Bibliju u svojoj skromnoj štampariji. Knjige su bitne jer nas vode u neke nove svetove i upoznaju sa raznim ljudima i novim kulturama i jezicima, pri tome obogaćujući naša iskustva i saznanja. Čitanje knjiga nikada neće izaći iz mode u kom god formatu ih preferirali.
Autor: Ivana Đerić
Nastavnik engleskog jezika na Univezitetu Singidunum
