Neverbalna komunikacija, odnosno naš govor tela, zaslužan je za to što možete bez izgovorene reči da shvatite da je neko presrećan, zabrinut, ljut ili umoran. Ponekad nam telo služi kao najbolji detektor laži i otkriva sve one stvari koje želimo da prikrijemo. Mnoštvo stručnjaka za čitanje govora tela bavi se brojem treptaja, pokretima, dodirima, osmesima slavnih ličnosti, pokušavajući na taj način da još dublje zadru u njihovu intimu. Tako, na primer, dok se naša Konstrakta pita koja li je tajna zdrave kose Megan Markl, o njoj svakodnevno izlaze članci koji pokušavaju da protumače načine na koje je dodirivala svoju kosu.
Koliko je bitan govor tela pokazuje i činjenica da neverbalni signali čine više od pola komunikacije. Iako su neki aspekti ovakve komunikacije univerzalni, postoje određeni delovi koji su uslovljeni kulturom i mogu različito biti protumačeni u različitim krajevima sveta. Međutim, sedam izraza lica se smatra univerzalnim su strah, čuđenje, prezir, tuga, sreća, gađenje i ljutnja. Kod njih mogu postojati razlike u intenzitetu ili dužini prikazivanja ekspresije. U nastavku će biti navedeni određeni aspekti koji ukazuju na razlike među kulturama.
1) Izrazi lica
Dok u zapadnim kulturama ljude možemo čitati kao knjige kroz njihove izraze lica, u azijskim zemljama, ljudi se uče samokontroli i pokušavaju da svojim izrazom ne pokažu emocije. Osmeh, kao jedan on najčešćih izraza lica, u zapadnim kulturama pokazuje radost, druželjubivost, prihvatanje, dok u istočnjačkim kulturama može biti izuzetno kompleksan i pokazivati ljubaznost, poštovanje, ali i nelagodnost.
2) Kontakt očima
https://pixabay.com/photos/person-eye-black-advance-woman-2684421/
Još jedna od bitnih stavki koje se razlikuju u različitim kulturama je kontakt očima, gde se u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi on smatra znakom pokazivanja pažnje, samouverenosti i iskrenosti. Poželjan je deo komunikacije i u Australiji i Južnoj Americi, ali u Africi i velikom broju azijskih zemalja se upravo kroz kontakt očima ili njegovim izbegavanjem pokazuje poštovanje.
3) Gestikuliranje
Italijani su majstori gestikulacije. Ponekad su njihovi pokreti rukama toliko energični, da ne možete da zaključite da li se svađaju ili raduju nečemu. Upravo kod gestikulacije ima i najviše razlike među kulturama, pa ako putujete, treba da se raspitate da li je u zemlji u koju idete prihvatljivo da pokazujete palac na gore kao znak da je sve super, jer će vas iznenaditi da je u nekim kulturama taj pokret nepristojan. Takođe, spajanje kažiprsta i prsta u oblik slova „o“ može da označi da ste dobro (ok), ali i predstavljati znak za novac, pretnju ubistvom ili označavanje bezvrednosti.
4) Rukovanje
https://pixabay.com/photos/happens-handshake-people-contract-4044426/
U velikom broju zemalja, rukovanje, posebno prilikom upoznavanja, predstavlja normativ, ali se razlikuje njegova dužina i jačina stiska. U nekim kulturama se muškarci ne rukuju sa ženama, a u velikom broju država sa istoka se pozdravlja naklonom, umesto rukovanjem.
Mnogo je detalja o kojima je još potrebno voditi računa, kao što su poljupci (znamo i mi u Srbiji da zbunimo strance trećim poljupcem u obraz), dodiri, lični prostor, ali i paralingvistički oblik komunikacije. U paralingvističke oblike spadaju aspekti kao što su intonacija, tempo, jačina i ritam glasa, uzvici, koji mogu da prenose različite stvari, a ponajviše emocionalno stanje govornika.
O pojedinostima govora tela pisane su knjige, jer je ova tema izuzetno obimna, a svakako je preporuka proveriti običaje vezane za neverbalnu komunikaciju sa strancima i imati uvid u to koliko je bitno poznavati kulture koju posećujemo. Majstori jezika moraju biti i majstori komunikacije!
Autor:
Ana Tripković
Nastavnik engleskog jezika na studijskim programima na Univerzitetu Singidunum
